Pitanja u vezi solarnih sistema 6

Korisni saveti koji će vam pomoći da maksimalno iskoristite efikasnost Vašeg solarnog sistema:

– Šta je to PERC tehnologija u proizvodnji solarnih panela?
– Da li solarni panel moze da napaja moje potrošače?
– Čuo sam da se inverter priključuje direktno na baterije. Da li je to tačno?
– Zašto nemate više panele od 140W i šta znače linije preko ćelija na panelu?
– Čemu služi temperaturna sonda i da li mi je ona zaista potrebna?
– Da li je tačno da inverteri troše struju i ako potrošači nisu uključeni?

Odgovori:

Šta je to PERC tehnologija u proizvodnji solarnih fotonaponskih panela?

Prvo pitanje koje postavljamo kada je reč o PERC tehnologiji je šta zapravo znači PERC? Doslovno prevedeno, skraćenica PERC znači Pasivni odašiljač zadnje ćelije. Ovaj prevod nam ne govori ništa pa ćemo u narednom tekstu pokušati dati objašnjenje.

Šta je zapravo PERC? Tehnologija PERC ćelije definiše arhitekturu solarnih ćelija koja se razlikuje od standardne arhitekture ćelija koja se koristi već trideset godina. Ta zastarela tehnologija se obično pojavljuje kod svih fotonaponskih panela u  i priručnicima koji o njima pišu. U sadašnjosti, velika većina proizvedenih kristalnih solarnih ćelija prati strukturu prikazanu u nastavku:

Počevši od stakla ka pozadini poprečni presek fotonaponskog solarnog panela u proteklih 30 godina izgleda ovako:

1. Srebrna pasta odštampana na ekranu u obliku kontakata tj Bus barova
2. Anti Reflektivni sloj tj premaz.
3. Difuzne fosforne, silikonske pločice dopirane borom koje formiraju P-N spoj
4. Aluminijumsko zadnje površinsko polje (Al-BSF)
5. Aluminijumska pasta sa sito štampom

Na slici niže možete videti razliku u konstrukciji solarnog panela sa PERC i bez PERC tehnologije.

Ideja PERC tehnlogije je zasnovana na tome da se “uhvati” što je moguće više elektrona. Tako je dodavanjem aluminijum-oksida i silicujumsko-nitridnih slojeva pri proizvodnji ćelija, dobijena znatna učinkovistost same ćelije. Neka istraživanja pokazuju da se kod solarnih panela proizvedenih u PERC tehnologiji može uhvattiti i do 9% više Sunčeve energije. Bilo kako bilo, PERC tehnologija je svakako tehnlogija budućnosti koja će konvencionalnu izradu solarnih panela, polako baciti u drugi plan.

Da li solarni panel može da napaja moje potrošače?

Na samom početku moramo da skrenemo pažnju na to da se potrošači, ma koliko ih bilo, ne napajaju direktno iz solarnih panela ili vetrenjače već isključivo iz baterije ili baterija. Određeni potrošači kao što su frižideri ili klima uređaju imaju takozvane pikove. Pik je u stvari kratak vremenski period gde potrošač povuče jako veliku struju kako bih krenuo sa radom. U pitanju su delovi sekunde, ali paneli nemaju tu akumuliranu snagu da takve potrošače pokrenu. Primer koji smo ispitivali je Ariston kombinovani frižider sa zamrzivačem novije generacije, koji spada u A+ potrošače. On doslovce radi ovako: Pri startovanju kompresora on povuče 780 W u trajanju ne dužem od dve sekunde, potrošnja odmah zatim spada na 170 W i linearno opada u narednih par minuta do 60 W, gde prestaje sa radom i bilo kakvom potrošnjom. Nakon izvesnog vremena ciklus se ponavlja. Paneli nemaju gde da akumuliraju prikupljenu energiju i ne mogu da napajaju potrošače direktno.

Čuo sam da se inverter priključuje direktno na baterije. Da li je to tačno?

Da ovo je potpuno tačno. Mnogi korisnici usled neznanja ili nedovoljnog informisanja priključuju inverter direktno na kontroler i to na mesto gde je nacrtana sijalica. Ovo je potpuno POGREŠNO i dovodi direktno do spaljivanja kontrolera. Naime mesto označeno sijalicom je predviđeno za jako male potrošače do svega 1A ili 2A. Jedino kontroleri solarnog punjenja vrhunskih proizvođača i visokog kvaliteta mogu biti opterećeni više a isključivo po tabeli i iz tablice koja dolazi uz kontroler. Samo kvalitetni kontroleri na izlazu na kome je nacrtana sijalica imaju mogućnost priključenja većih potrošača i to najćešće do nazivne snage samog kontrolera. Primer: Kontroler od 30A može podneti maksimalno opterećenje od 30A na mestu gde je nacrtana sijalica. Jos jednom skrećemo pažnju da je 30A  jako mala struja i inverter se NIKADA ne priključuje na to mesto već isključivo mali potrošači. Tačan podatak mora biti u tehničkom listu kontrolera.

Kod kontrolera punjenja solarnih sistema lošijih proizvođača maksimalno opterećenje na mestu gde je nacrtana sijalica je svega 1A ili 2A kao što smo u predhodnom pasusu i napisali. Kod ovakvih kontrolera ipak je moguće opteretiti izlaz i sa više A ali isključivo preko rele-a to tako što se par nogu okida preko ovog izlaza a potrošači se u zavisnosti od snage rele-a priključuju na sekundarni par nožica.

Zašto nemate više panele od 140W i šta znače linije preko ćelija na panelu?

Borik PLUS doo, uvozi solarne panele već više od 5 godina i zaista su u početku solarni paneli u dimenziji 1488 x 680 x 35 mm imali deklarisanu snagu 140W. Takvih solarnih panela, Ulica solar više nema u ponudi iz razloga što se efikasnost i produktivnost solarnih ćelija bilo da su monokristalne ili polikristalne povećava iz godine u godinu. Takva dobijena efikasnost ćelije nije drastično velika ali množeći sa 36 ćelija, koliko ih panel ima, dobija se godišnje povećanje od oko 9%. Panele od 140W zamenili su paneli od 150W koje smo do do skoro imali u ponudi ali i oni se vise ne porizvode. Poslednji uvoz panela koje imamo u ponudi imaju istu dimenziju kao i 140W ali sa najnovijim ćelijama daju snagu od neverovatnih 165W.

Linije koje spajaju ćelije su takozvani BUS – BAROVI. Bus bar je kalajna žica koja povezuje ćelije unutar panela u red ili paralelu ( ili oboje ) u zavisnosti od deklarisanog napona panela. Broj Bus barova je takođe odlika novijih panela. Stariji solarni paneli imali su samo dva Bus bara i vremenom se broj magistrala povećavao na tri pa zatim četiri a u vreme pisanja ovog teksta mogu se pronaći i solarni paneli kojima je standard pet Bus barova. Ono što vam svakako može pomoći da odredite starost solarnog panela koji je predmet vaše kupovine jesu tri faktora:

1. Broj Bus barova ( što ih je više to je solarni panel mlađi )
2. Snaga panela po kvadratnom metru ( ako imate panel od 140W i od 160W istih dimenzija, noviji je ovaj od 160W)
3. Serijski broj panela. Ozbiljni proizvođači solarnih panela počinju serijski broj sa datumom proizvodnje solarnog panela. Serijski broj je laiminiran u staklu pa malverzacije nisu moguće. 

Čemu služi temperaturna sonda i da li mi je ona zaista potrebna?

Temperaturna sonda kod kontrolera punjenja solarnog sitema ima i te kako važnu ulogu. Temperaturna sonda nam služi da bi smo izmerili kolika je tačno temperatura kod baterija jer su one najosetljiviji deo svakog solarnog sistema a njihov životni vek između ostalog zavisi i od radne temperature. Kako bi smo pojasnili o čemu se radi navešćemo jedan primer. Svaki ozbiljan proizvođač olovnih VRLA baterija, na svom sajtu mora da istakne tehnički list za svaki model baterije, a mi ćemo za primer uzeti bateriju proizvođača RITAR od 12V 100Ah. Njen tehnički list možete naći ovde.

Dijagram Relationship Between Charging Voltage And Temperature nam pokazuje koliki je napon punjenja potreban za pravino punjenje baterije i iz istog se vidi da je na 25 stepeni Celzijusa, idealan napon punjenja 2.3V po ćeliji za standby režim rada ili 13.8V pošto baterija ima 6 ćelija. Iz istog dijagrama se vidi da je za samo 10 stepeni više, napon punjenja 2.25V po ćeliji odnosno 13.5V za celu bateriju. Kod cikličnog režima upotrebe oscilacije napona su veće i nepravilno punjenje može dovesti do ozbiljnog oštećenja baterije ili značajnog skraćivanja njenog životnog veka. Iz svega gore navedenog, kad god ste u prilici birajte kontroler sa temperaturnom sondom tj temperaturnom kompenzacijom napona jer su baterije najskuplji i najosetljiviji deo solarnog sitema. Preporuka je da se sonda stavi između dve baterije ili zalepi na kućište baterije. Bez temperaturne sonde, kotroleri su najčešće podešeni na napon punjenja pri 25 stepeni Celzijusa.

Trudite se uvek da baterije budu na tamnom i hladnom mestu jer im hladnoća više prija nego toplota a što pokazuje dijagram Effect Of Temperature On Long Term Life. Temperaturnu sondu za EPEVER kontrolere možete pronaći na linku ovde.

Da li je tačno da inverteri troše struju iako potrošači nisu uključeni?

Tačno je. Svaki inverterski ispravljač ako je uključen i bez potrošača, troši struju iz baterija u određenom procentu. Na tržištu imamo dva tipa inverterskih DC na AC ispravljača i to su visoko-frekventni ili čoperski i transformatorski. U zavisnosti od kvaliteta invertera bilo da su sa modifikovanom ili čistom sinusnom karakteristikom, u stand by režimu troše oko 0.5 – 0.6A. Inverteri sa trafoima troše nešto više struje i kod nekih modela to može iznosti o do 2A. Takođe želimo da skrenemo pažnju da su i kontroleri punjenja solarnog sistema potrošači dragocene energije skladištene u baterijama. U zavisnosti od kvaliteta potrošnja kontrolera solarnog sistema može biti i do 300mA što je daleko manje ali opet ne zanemarljivo kada je proizvodnja mala kao zimi na primer.